Епископ Василије посљедњи бедем православља у БиХ

Зашто након свега ново прогањање епископа Василија Качавенде и због чега у игри поново бивши јеромонах Серафим ? Драга браћо и сестре зато што представља сметњу свијем недобронамјерницима србског рода у БиХ од муслимана , хрвата до епископа и свештенства наклоњеног екуменској јереси.Колико су тачне тврдње Бојана Јовановића бившег јеромонаха а не ђакона у епархији зворничко тузланској ?

Због чега је Бојан Јовановић напустио монашки позив ? Рукописна изјава Бојана Јованиовића ОВДЈЕ  Прекуцани текст због нечиткости и швракописа ОВДЈЕ

Зашто се Бојан Јовановић није снашао у монашком чину у епархији зворничко тузланској ) ОВДЈЕ и ОВДЈЕ

Шта ради Бојан Јовановић после одласка из манастира и напуштања монашког чина и заклетве Богу дате ?Уз помоћ муслиманских медија у БиХ и слугама истих у Србији почиње напад на епископа Василију Качавенду 

 

Након безуспјешних покушаја да облати лик и дело еп Василија шта чини са својим истуреним ментором Бојан Јовановић ? погледај ОВДЈЕ

Оно логично питање које се намеће зашто и за кога Бојан Јовановић изнова почиње нападе на еп Василија ????Које налогодавац , гониоци и телали су нам познати које иза , које главни наредбодавац ???Горе приказани материјал пренијели смо као доступан са сајта јавне студије у поводу одбране еп василија а урађеног од стране познате хуманитарне раднице Јагоде Савић а који је доступан ОВДЈЕ Јагода Савић је најбољи познавалац адвоката Душка Томића који је на почетку 1992 године зарад спашавања у Италију послао огроман број дјеце која су на незаконит начин дата на усвојење италијанским породицама  унаточ непристајању биолошких родитеља .Да ли адвокат Душко Томић хајком на владику василија плаћа непроцесуирање пред законодавцем у вези срамног чина продаје дјеце ???

Истина о еп Василију ,због чега и зашто смета еп Василије ?

део прилога :

о екуменизму по Св оцима

Многи наши теолози данашњице , учени епископи наше Цркве указују шта је и како није мислио ава Јустин када је зборио о екуменизму као свејереси.Најинтересантнији су дијелови румунских стараца о екуменизму а настали на основу учења о екуменизму аве Јустина..Највећа бол јесте да ученици ,  они који се ударају у прса и на сва звона објављују да су послушна чеда авина тумаче супротно...

Свети Пајсије из Њамца (+ 1794. године): "Зар Бог није уништио Содому и Гомору због содомије? Како ли ће онда латине поштедети због јереси? То не може бити! Одвојише се од свете Источне саборне и апостолске Цркве, утемељене на крајеугаоном камену Христу и на православном исповедништву светих пророка и апостола, назидаше се на темељу латинском, који је постављен на песку преваре, чија ће пропаст бити велика, све до врата адских(...) Заправо, ако си још увек у стању да побегнеш, онда бежи, брзо бежи од проклете уније, као Лот од Содома. Нека ти није жао ни имања, ни родбине, ако још увек желе да те слушају, већ се спасавај избављајући душу своју од пропасти. Јер, на овом свету ти ништа није битније од твоје душе, за њу је Христос умро. И бежећи, немој се својим срцем освртати назад због брзог губитка имања, како не би био обухваћен огњем паписта, ужаснијег од огња геене, јер је за тебе боље да изгориш у ужареној пећи, него да хулиш на Духа Светога, онако како похулише латини (...). Изађи и бежи од уније колико год можеш брзо, да те смрт не затекне у унији, јер ћеш бити уврштен са јеретицима, а не са хришћанима" (Cuvinte si scrisori duhovnicesti, Chisinau, 1998.).

"Да ли су Латини (римо-католици) заједно са њиховим папом јеретици? Добро знам да ћете рећи да су јеретици. И докле год су јеретици, јер то ваистину и јесу, онда их наша света Црква и анатемише. Као што их света Црква анатемише и ја их анатемишем, будући да сам син Цркве".
"Јер за многе друге заблуде и јереси римо-католика, о којима сада не доликује да ти говоримо, као и са свим осталим јересима римо-католика, са њима се помешаше и ујединише унијати, као душа са телом. И какву онда наду они имају на спасење? Никакву. Говорићу ти из Светог Писма само о светој Тајни Крштења, без које нико не може имати наду на спасење".
"Унија јесте један ивер који се одвојио од свете Источне Цркве и представља уједињење са зловернима, да не кажем римском црквом. Унија јесте ђаволска обмана, која лови оне непромишљене у замку погибељи. Унија је вук у овчијој кожи, који граби душе. Унија је смртоносни отров, у виду меда, који убија душе. Унија је изданак - претходник антихристов, који преваром и улагивањем мами у мрежу погибљи оне неуке. Унија јесте адски бездан за оне који не расуђују правилно. Унија је Јуда, која је издајничким пољупцем продала веру православну... Унија је исто што и римо - католичка јерес. Како? Зар унијати нису римо - католици, када су све догмате вере православне бацили под своје ноге и оне римокатоличке прихватили бесрамно, говорећи како Дух Свети исходи и од Сина? И папи из Рима, правом јеретику ... се клањају уместо Христу, и њега за главу цркве имају". "Иста таква клетва, односно анатема, на све оне који се супростављају и не потчињавају Саборној Цркви, јесте саборно бачена од стране источних патријараха, не само за извесно време, већ ће до свршетка остати чврста, непоколебљива и неразрешива благодаћу Христовом" (Cuvinte si scrisori duhovnicesti, vol II, Chisinau, 1999., pag 49).

 Свети Јован Јаков из Њамца (+ 1960.): " Неки од служитеља светог олтара до данашњег дана хуле на каноне, називајући их застарелим баријерама. Канони су преко светих апостола и светих Отаца седам Васељенских Сабора надахнути Духом Светим, а они веле: "Канони су застарели и превазиђени". Не говоре да се онима од гојазности и недостатка страха Божијег помрачи ум и да олињаше, пошто им опаде коса, брада и бркови, себе начинивши налик женама. Какав је лик Господњи и лик светитеља, а какав је њихов лик? Зато, они свете каноне светих Отаца бацише под своје ноге, а узвишено и силно беседе да су православни" (Hrana duhivniceasca, Bucuresti, 2000).

 Благочестиви отац Думитру Станилое (+ 1993): "Ја нисам за екуменизам. Сматрам да је екуменизам продукт масонерије. Такође, желе да релативизују истиниту веру. Екуменизам јесте панјерес нашег времена. Римокатоличка и Православна Црква нису сестринске цркве. Постоји само једна Глава Цркве, Исус Христос. Постоји само једно Тело, односно једна једина Црква. Према томе, појам "сестринске цркве" јесте неодговарајући и неподесан". "Један Господ, једна вера, једно крштење" (Еф. 4;5).
"Дођоше једном овде, на један од екуменистичких конгреса. Међутим, један од њихових представника је подржавао социјалистичке идеје. Ја сам их оповргавао говорећи стално о Христу, а они ми опет поставише питање: "Зашто стално говорите о Христу? Овде је реч о нечем другом, а не о Христу. Ужасно су се увредили, пошто сам кренуо, те су ме изложили страшној критици, зато што беседих о Христу, а не о текућим социјалним проблемима. Зашто бих уопште и остао да са њима разговарам, када су поставили жене за свештенике, када подржавају хомосексуалце, када више не ступају у брак... (интервју преузет из чланка Ortodoxia si internationalismul religios, ed. Scara, 1999).
"Борба католицизма нема духовну и хришћанску базу, онакву каква је била у Русији или овде код нас. Тодеа нас оптужује да смо издајничка црква. Две хиљаде свештенослужитеља је било у тамницама. И ја сам био у тамници и нисам видео ни једног унијатског свештеника тамо... (Omagii parintelui Dumitru Staniloe, Ed. MMB, 1994).
"Фундаментална карактеристика хришћанства, која се састоји у рушењу преградног зида између Бога и човека (...), у католицизму је уклоњена у једној новој форми. Хришћанска саборност, сама Црква, мистично Тело Христово, је одвојено од загрљаја свеприсутне љубави Господа Исуса Христа и трансформисано је у једно чисто лаичко удружење. (...)Исус има заједницу само са једном посебном духовном тачком и само са једном личношћу, са папом у Ватикану. (...) Све што је битно, јесте јуридичка зависност од једне људске личности. Мистичност је трансформисана у јуридичност, а живот у Цркви постаје преокупација о добром и униформисаном јуридичком поретку. Ни религиозне беседе више не изражавају тајну директног религиозног искуства, већ су јуридичке и рационалистичке, потребне за тачно позитивистичко и овоземаљско одређење" (Ortodoxie si romanism, p. 100 - 101).

 Отац Арсеније Бока (+ 1989) "Екуменизам? Јерес свих јереси. Пад Цркве кроз њене служитеље. Репови секира у рукама запада. Само трулеж отпада од Православне Цркве, било да су то архијереји, мирски свештеници, монаси или мирјани, отпадају од светог Предања, догми и канона светих Отаца седам васељенских Сабора и одлазе у адске дубине са архијерејима и осталима. Да нас Бог сачува!" (Talantii imparatiei, p. 197).

 Архимандрит Клеопа Илие из манастира Сихастрија (+ 1998) "Поставили су ми питања о уједињењу цркава, јер желе да уједине цркве и да начине, како је Спаситељ казао, једно стадо, један пастир. "Господине директоре", казах му ја, "ваша црква, протестантизам, виси у ваздуху. Нема темеље." "Али зашто, оче?" "Где вам је свето Предање? Где су вам свети канони? Где вам је искуство Цркве од 2000 година? Све сте уништили, а сада желите да нам се приближите? То је немогуће! Ми једва да имамо и додирних тачака са католицима, а камоли са протестантима. Они су на веома великој дистанци од нас, имају само две Тајне, и то не као свете Тајне, већ као символи: крштење и вечера Господња. На вечери Господњој праве само једну комеморативну трпезу са хлебом и вином у част Христову, али не верују да се хлеб и вино преображавају у Тело и Крв Господњу. Немам када да испричам комплетну дискусију која се тамо одвијала, јер има доста тога да се каже".
"Како видите уједињење цркава? Отац одговара: Браћо, уједињење Цркава није људско, већ божанско дело. То није у нашој сили. Ево, како ја то видим: треба да ступимо у пост и да узнесемо молитве Господу и када буде сишао Свети Дух, да нас затекне као свете апостоле. Шта пише у Делима светих апостола када је сишао Свети Дух? "А у народа који поверова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко" (Дап. 4; 32). Нису више говорили да је ово моја кућа, ово моја хаљина! Ово је дело Духа Светога. Ако буде силазио Дух Свети, када га будемо звали постом и молитвом, када буде сишао, у уму свих католичких и православних архијереја, образоваће једну мисао: "Хајде да се ујединимо, јер у почетку нису биле две Цркве, већ само једна". Дакле, ово да тражимо од Господа, јер Он може да уједини сва виђења и ставове у сваком погледу. Не ми. Зар Господ није рекао: "Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи плод, јер без мене не можете чинити ништа" (Јн. 15; 5)?
Видесте ли ви, од првих хришћанских румунских војвода, од када постоје румунске земље, Молдавија, Влашка и Трансилванија, сви до једног беху православни хришћани. Свети Стефан Велики није био баптиста! Мирча Стари није био евангелиста нити адвентиста! Александар Добри није био Јеховин сведок; ти безумници који су се сада појавили. У то време није постојала ни једна секта. Ови су ђаволи који долазе са тим верама из иностранства, плаћени од стране масона, како би нам покварили праву веру и наше порекло и наше корене као православног народа. Држите веру којом сте храњени са груди ваших мајки! Држите веру коју имамо већ две хиљаде година! Немојте се поводити за слугама сатаниним, који долазе са запада са милионима долара. Они купују оне збркане и отупеле у вери, не би ли тако покидали јединство и душу румунског народа и хоће да направе највеће јереси и безумља у овој држави. Чувајте се овог безумља! Имају домове за молитву, а тамо је дом сатанин" (Ortodoxia si internationalismul religios, Ed. Scara, 1999).

 Отац Георге Калчиу "Екуменистичко поимање везано за светско уједињење и хармонију, јесте практично један облик међународних покрета на религиозном плану, у коме постоје покушаји уништавања нација, успостављање некаквих светских влада, које нико није помазивао, и које иду само за сопственом славом, добрим и лагодним животом и утољењем жеђи за управљањем народима. Овај екуменизам је у суштини једна ђаволска акција и слажем се са неким од грчких теолога који кажу да је екуменизам највећа јерес нашег доба... Надао сам се да ће Румунија бити држава која ће прекинути све везе и изаћи из екуменизма" ("Ziua" de Bucuresti, 5 dec 1998, pg. 8).

 Отац Арсеније Папачок

"Какво је ваше мишљење о екуменизму и шта мислите докле ће стићи оваква екуменистичка сарадња између православља и других конфесија?

Не подржавам никакав облик екуменистичке сарадње, никакав почетак, а камоли да говоримо о свршетку... Не подржавам ни да очувамо везе. Православни смо, макар да се пропусти једна цртица, или да се промени само једна јота, све се мења, зато што Господ Христос од нас тражи да будемо целовити. Ђаво хоће да му даш само један нокат, и ако си му га дао, то значи да више ниси потпуни господар, већ си само део целине, зато што се истина не мери метром. Ако ли пуно промениш, или извршиш мале промене, потпуно је свеједно, то значи да си све променио и издао.